U cilju uspostavljanja koordinacije službi za kućno lečenje u Beogradu i Srbiji, a u skladu sa svojom referentnom delatnošću i u okviru delatnosti Centra za koordinaciju, Zavod je izradio anketni upitnik koji je dostavljen svim domovima zdravlja u Republici Srbiji. Dobijeni su podaci za 87% domova zdravlja u Republici Srbiji.

Zaposleni Zavoda su, kao deo referentne delatnosti ustanove, radili na utvrđivanju vrste i obima zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju starima u privatnim, neregistrovanim domovima za stare i u nevladinom sektoru.

PROJEKAT: EDUKACIJA ZDRAVSTVENIH RADNIKA I ZDRAVSTVENIH SARADNIKA U OBLASTI PALIJATIVNOG ZBRINJAVANJA PACIJENATA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Sekretarijat za zdravstvo grada Beograda je podržao sprovođenje Projekta: Edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u oblasti palijativnog zbrinjavanja pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, za čiju realizaciju je zadužen Gradski zavod za gerontologiju, Beograd (Centar za koordinaciju službi kućnih lečenja u R. Srbiji, Strategija za palijativno zbrinjavanje Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Sl.Glasnik 17/09).

Obzirom da je primarni nivo zdravstvene zaštite je jedan od najznačajnih nosilaca palijativnog zbrinjavanja, neophodno je da se edukaciji članova tima za palijativno zbrinjavanje, u okviru službi za kućno lečenje, posveti posebna pažnja. Edukacija zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika omogućiće sticanje novih znanja i usvajanje veština koje će doprineti kako boljem kvalitetu usluga palijativnog zbrinjavanja na primarnom nivou, tako i postizanju boljeg kvaliteta života pacijenata i njihovih porodica.

U skladu sa projektnim aktivnostima realizovana su tri trodnevna seminara: PALIJATIVNO ZBRINJAVANjE PACIJENATA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI, a prema programu edukacije u skladu sa Strategijom: I Seminar od 28.-30. septembra 2009., II Seminar od 6.-8. oktobra 2009. i III Seminar od 21.-23.oktobra 2009.

Predavači na seminaru su bili prof. M.Davidović, prof. D. Milošević, prof. M. Pjević, prof. D. Pavlović, doc. D. Škorić i mnogi drugi. Teme koje su izazvale najviše interesovanja su bile procena, dijagnostika i terapija bola, opioidi i opiofobija, hitna stanja u palijativnom zbrinjavanju, neuropsihijatrijski sindromi u palijativnom zbrinjavanju kao i "sindrom sagorevanja" i komunikacija.

Na seminarima je učestvovalo 86 lekara, medicinskih sestara i zdravstvenih saradnika iz svih beogradskih domova zdravlja, kao i iz gerontoloških centara Obrenovac, Bežanijska Kosa i Zrenjanin.

U Gradskom zavodu za gerontologiju, Beograd počeo je sa radom Call Center.

Centar putem pružanja stručnih saveta pomaže našim starijim sugrađanima da reše svoje mnogobrojne zdravstvene probleme koji ne zahtevaju odlazak u zdravstvenu ustanovu, ali i da ostvare sva druga prava u oblasti zdravstvene i sa njom povezanim ostalim vidovima zaštite.

U cilju ostvarivanja svoje delatnosti, centar sarađuje sa svim relevantnim medicinskim institucijama kao i centrima za socijalni rad, organizacijama civilnog društva i drugim pružaocima usluga za stare u Gradu i Republici Srbiji. Telefon Call Centra je 011/ 2067-804

U skladu sa Strategijom za palijatativno zbrinjavanje Republike Srbije, Sl.Glasnik br.17/2009 u Gradskom zavodu za gerontologiju, Beograd formira se Centar za koordinaciju službi kućnih lečenja i nege u Republici Srbiji.

Aktivnosti Centra:

1. Promocija palijativnog zbrinjavanja u društvenoj zajednici, kao i na mobilizaciji svih aktera na nivou lokalne zajednice.
2. Različite aktivnosti u sprovođenju edukacije za oblast palijativnog zbrinjavanja na nivou primarne zdravstvene zaštite u 88 domova zdravlja u Republici Srbiji, u saradnji sa relevantnim stručnjacima iz ove oblasti.
3. Koordinacija aktivnosti palijativnog zbrinjavanja na primarnom nivou i sa višim nivoima zdravstvene zaštite.
4. Integracija svetskih iskustava i doktrinarnih stavova palijativnog zbrinjavanja u delatnost primarne zaštite uključujući i u delatnost Gradskog zavoda za gerontologiju, Beograd.

Učestvovanje u primenjenim istraživanjima na polju palijativnog zbrinjavanja, zasnovanog na kliničkim dokazima i usmerenog ka pacijentu i porodici.